Evropa se suočava s jednom od najozbiljnijih suša posljednjih decenija, a stručnjaci upozoravaju da bi posljedice po ekonomiju, energetiku i snabdijevanje vodom mogle biti dugotrajne. Rekordno niski vodostaji Rajne, Dunava i drugih velikih rijeka već otežavaju riječnu plovidbu, povećavaju troškove transporta i ugrožavaju rad industrije i elektrana.
Ekonomisti upozoravaju da ekstremne vrućine i dugotrajna suša predstavljaju novi rizik za evropski privredni rast.
“Vrućina i suša definitivno su novi rizik za ekonomski rast. Presušivanje rijeka uzrokuje stvarnu ekonomsku štetu i jasno pokazuje izazove klimatskih promjena”, izjavio je ekonomista Carsten Brzeski iz ING Diba AG.
Meteorološke prognoze ne donose optimizam. Prema analizi meteorologa Matthewa Drossa iz kompanije Vaisala, temperature će u većem dijelu Evrope do početka augusta biti između dva i osam stepeni iznad višegodišnjeg prosjeka. Dugoročni modeli ukazuju na nastavak dominacije sistema visokog zračnog pritiska, zbog čega se ozbiljnije padavine ne očekuju prije kasne jeseni.
Stručnjaci ističu da čak ni obilnije kiše neće odmah riješiti problem.
“Obilna kiša može donijeti kratkoročno poboljšanje, ali ako se suho tlo i stabilni vremenski obrasci nastave, ti efekti će biti privremeni”, upozorio je profesor hidrologije David Hannah sa Univerziteta u Birminghamu.
Naučnici smatraju da će ekstremne suše i toplotni valovi postajati sve češći ukoliko se ne smanji upotreba fosilnih goriva.
“Vrućina istovremeno isušuje tlo, prazni rijeke i povećava potražnju za vodom. To je jasan pokazatelj klimatskih promjena”, rekla je Hannah Cloke, profesorica meteorologije i klimatskih nauka sa Univerziteta u Readingu.
Ona upozorava da ovakvi vremenski ekstremi više nisu izuzetak.
“Ljeta poput ovog postaju nova normalnost i bit će sve intenzivnija sve dok nastavimo sagorijevati naftu, ugalj i plin. To je čista fizika”, zaključila je Cloke.
